Srbija Ziđin Koper rešila jednovekovni problem zagađenja vazduha u Boru

Ću Guodžu:  Projekat tehničke rekonstrukcije, proširenja i izgradnje TIR-a je od izuzetnog značaja u partnerstvu Republike Srbije i Narodne Republike Kine, i predstavlja oličenje duboke posvećenosti oba naroda u negovanju jakih bilateralnih odnosa, izjavio generalni direktor Srbija Ziđin Koper i dodao da je kompanija nedavno od resornog ministarstva dobila potvrdu o puštanju rekonstruisanih i novih metalurških objekata u probni rad. – Bilo mi je neshvatljivo da više od 100 godina u Boru nije mogao da bude rešen problem aerozagađenja, pa sam malo istraživao i naišao na zanimljive istorijske činjenice koje su, na žalost, to potvrdile, rekao Ću Guodžu. – Naša je obaveza da primenom svetskih standarda i modernih tehnologija u poslovanju građanima obezbedimo zdravu životnu sredinu i da rudarstvo razvijamo za dobrobit celog društva, naglasio je on

SZK. – Zahvaljujući najmodernijoj tehnologiji, postrojenju za odsumporavanje, moćnim filterima, zatvorenom procesu i svemu ostalome što je Boru doneo projekat tehničke rekonstrukcije, proširenja i izgradnje u Topionici i rafinaciji, Srbija Ziđin Koper rešila je jednovekovni problem zagađenja vazduha u Boru. Koncentracija sumpor-dioksida više ne prelazi 50 mikrograma po metru kubnom vazduha, a u industrijskom gradu, koji je doskora bio jedna od najcrnjih ekoloških tačaka u ovom delu Evrope, konačno više nema bezbojnog gasa zagušljivog mirisa.

Ceo jedan vek u dimu



Godina 1906. se u stručnoj literaturi pominje kao godina kada je u Boru proradila prva topionica. Za lokaciju je još tada bila izabrana površina od šest hektara, u neposrednoj blizini rudišta, na padinama Čoka Dulkana. Od izvoznog okna bila je udaljena 1,1 km. Između izvoznog okna i topionice nalazila se pržionica u kojoj se ruda tretirala (pržila) na otvorenom. Nakon toga je sa topiteljma išla u vater-žaketne peći. Zbog prženja rude na otvorenom te 1906, u knjigama je ta godina označena kao godina kada je u Boru počelo aerozagađenje. “Politika” iste godine donosi tekst, u kome se “savetuje gospodi da privremeno napuste Bor, jer se očekuju otrovni gasovi iz topionice”. Čim je pokrenuta proizvodnja, odmah je nastalo i aerozagađenje, jer su svi metalurški otpadni gasovi u celosti emitovani u atmosferu. Zavisno od vrste šarže metalurško iskorišćenje na bakru kretalo se od 89 do 93 odsto, što je nisko, dok je 97 do 98% sumpora u vidu razblaženih gasova SO2 emitovano iz dimnjaka neposredno u životnu sredinu. Prema podacima o poslovanju preduzeća, objavljenih u “Rudarskom glasniku” 1910. godine, Borski rudnik je istopio bakar čija je vrednost premašivala polovinu vrednosti ukupne rudarske proizvodnje u Srbiji. U knjigama piše i “da se bez preterivanja može reći da je rad topionice bio katastrofalan po životnu sredinu i zdravlje ljudi u Boru, jer su radničko naselje i samo jezgro grada, zbog uštede u transportu, Francuzi gradili neposredno uz rudnik i topionicu”. Ovako teška situacija uzrokovala je 1935. godine, veliki bunt stanovništva, posebno seljaka iz okolnih sela, poznat kao “Vlaška buna”. Na žalost, tadašnja vlada, sem izvesne nadoknade vlasnicima imanja, nije uslovila francuskog koncesionara Borskog rudnika, kao zagađivača, da uvede odgovarajuća postrojenja i smanji zagađenje. Totalna emisija svih gasova toponice trajala se sve do sredine 1961. godine, dakle punih 55 godina, kada je puštena u rad novoizgrađena topionica i Turmova fabrika sumporne kiseline.

– Projekat tehničke rekonstrukcije, proširenja i izgradnje TIR-a je od izuzetnog značaja u partnerstvu Republike Srbije i Narodne Republike Kine, i predstavlja oličenje duboke posvećenosti oba naroda u negovanju jakih bilateralnih odnosa. Realizacija je trajala dve i po godine i u njega investirano je 320 miliona dolara. Od te sume, Srbija Ziđin Koper je samo u sisteme za zaštitu životne sredine uložila 100 miliona dolara. Osim višestruke koristi za kompaniju, pošto ćemo od sledeće godine moći da proizvodimo 180.000 tona katodnog bakra godišnje, rekonstruisana topionica donosi i ono što građanima Bora nedostaje ceo jedan vek – kvalitetniji vazduh i bolje uslove rada – izjavio je generalni direktor Srbija Ziđin Koper Ću Guodžu i dodao da je kompanija nedavno od resornog ministarstva dobila potvrdu o puštanju rekonstruisanih i novih metalurških objekata u probni rad.

Guodžu je podsetio i da je Srbija Ziđin Koper 2021. samo u izgradnju sistema za prečišćavanje dimnih gasova investirala 30 miliona dolara i da se postrojenje za odsumporavanje odmah pokazalo kao izuzetno efikasno, pošto je već te godine emisija sumpor-dioksida  smanjena preko 90 procenata.

–Mislim da smo reindustrijalizacijom rudarskih i metalurških kapaciteta u Boru pokazali jasnu nameru da ulažemo u razvoj i budućnost ne samo Bora, Majdanpeka i Borskog okruga, već cele istočne Srbije. Želja nam je da Bor postane zelena, niskougljenična i održiva baza obojenih metala u Srbiji, ali i u Evropi. Zbog toga smo, iako se Ziđin Majning Grupa Ugovorom o strateškom parterstvu sa Vladom Republike Srbije 2018. obavezala na investiciju od 1,26 milijardi dolara u narednih šest godina, za pet realizovali ulaganja u iznosu dve milijarde i 283 miliona dolara – istakao je generalni direktor Srbija Ziđin Koper.

Rekonstruisana topionica će, dodao je, umesto mazuta, uglja i drugih visokozagađujućih goriva koristiti čist prirodni gas, pa i koncentracija praškastih materija neće prelaziti pet miligrama po normalnom kubnom metru, što je u skladu sa ekološkim standardima Evropske unije. Takođe, otpadne industrijske vode biće prečišćavane i ponovo korišćene u proizvodnji, a ukupna emisija ugljenika biće smanjena na 0,62 tone ugljen-dioksida po toni proizvedenog katodnog bakra.  U isto vreme, indeks potrošnje energije biće smanjen na 193,5 kilograma standardnog uglja po toni katode, čime će biti dostignut međunarodni standard.

– Pored mnogih izazova, verujemo da će budućnost svima nama doneti napredak u svakom smislu i da ćemo prateći nove tehnologije, uz vredne ljude, unapređivati svaki segment poslovanja. Naša je obaveza da primenom svetskih standarda i modernih tehnologija u poslovanju, građanima obezbedimo zdravu životnu sredinu i da rudarstvo razvijamo za dobrobit celog društva. Meni lično je, na primer, bilo neshvatljivo da više od 100 godina u Boru nije mogao da bude rešen problem aerozagađenja. Malo sam istraživao i u monografiji koja opisuje prvi vek borske ekstraktivne metalurgije od 1906. do 2006. naišao na zanimljive istorijske činjenice koje su, na žalost, to potvrdile – rekao je Ću Guodžu.

U svetlu monumentalne važnosti ovog poduhvata, pošto veliki projekti nose sa sobom i veliku odgovornost prema lokalnoj zajednici, menadžment Srbija Ziđin Koper pozvao je (21. septembra) predstavnike društveno-političkog života Bora i Majdanpeka u razgledanje novih i rekonstruisanih pogona Topionice i rafinacije, koji su sada potpuno spremni za rad punim kapacitetom.

Od preuzimanja vlasništva u nekadašnjem RTB-u Bor do kraja avgusta 2023. godine, Srbija Ziđin Koper proizvela je 326.300 tona bakra u koncentratu i 8.992 kilograma zlata. Rezerve resursa kojima kompanija raspolaže iznose devet miliona 90 hiljada tona bakra u rudi, sa prosečnim sadržajem 0,392 odsto metala po toni, i 350 tona zlata u rudi, prosečnog sadržaja 0,151 gram po toni.

Srbija Ziđin Koper je na ime raznih poreza i naknada uplatila 421 milion američkih dolara i zaključno sa avgustom 2023. dala kumulativni doprinos društvenoj zajednici u Srbiji od 787 miliona dolara. Zbog toga se kompanija svrstava u red privrednika koji su imali najveće uplate po osnovu poreza i naknada. Realizovala je 185 donacija i za poboljšanje zdravstvene zaštite, saobraćajne infrastrukture, obrazovanja, sporta, tradicionalne umetnosti i zabavnih sadržaja za decu izdvojila 4,5 miliona američkih dolara.