U Boru će se pod zemljom rudariti još najmanje 40 godina

Blok-kejving metoda se u svetu koristi već 120 godina, a reč je o veoma efektnom načinu podzemne eksploatacije, koji je pritom i najjeftiniji. – Primenom blok-kejving modela produžićemo vek rudnika „Čukaru Peki“ do 2060. godine. Razmišljamo o budućnosti naše dve kompanije u Srbiji, ali i o budućnosti Bora i rudarstva u ovoj zemlji. Želimo da damo dobar imidž rudarstvu u Srbiji, kazao je potpredsednik Ziđin Majning Grupe Guo Xianjian i podvukao da će eksploatacioni vek „Jame“ takođe biti još oko 40 godina i to zahvaljujući blok-kejving metodi

BEOGRAD. – U saradnji sa Komorom rudarskih i geoloških inženjera Srbije, osnovanom na Dan rudara ove godine, dve kineske kompanije koje posluju u Boru – Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning organizovale su u Beogradu (25. oktobra) prezentaciju metode prirodnog zarušavanja, kao jednog od načina podzemne eksploatacije rude bakra u Boru, konkretno u rudnicima „Jama“ i „Čukaru Peki“. O takozvanoj blok-kejving metodi i mogućnostima primene u Boru, njenim dobrim stranama i rizicima, kao i o uticaju na životnu sredinu govorili su eksperti Ziđinovog instituta u Kini. Prezentacija blok-kejving metode, koja po rečima potpredsednika Ziđin Majning Grupe ima dugu tradiciju u svetu, upriličena je za stručnu javnost u Srbiji radi razmene tehničkih stavova o njenoj primeni u Boru.

Blok-kejving metoda se u svetu koristi već 120 godina. Najviše se primenjuje u Čileu, gde je to i jedan od glavnih načina eksploatacije rude bakra, a zastupljena je i u Kini, Australiji, Americi i Indoneziji. Reč je o veoma efektnom načinu podzemne eksploatacije, koji je pritom i najjeftiniji. Kada druge metode ne daju zadovoljavajući rezultat ili su suviše skupe, poput metode zapunjavanja otkopanog prostora koja se obično koristi, onda se pribegava ovom načinu eksplaotacije jer je mnogo jeftiniji i efikasniji. Ranije smo koristili uobičajenu metodu, ali smo vrlo loše prošli, pa smo zato počeli da proučavamo blok-kejving i oduševljeni smo efektima – kazao je potpredsednik Ziđin Majning Grupe i glavni rudarski inženjer Guo Xianjian.

On je dodao da blok-kejving ne može da se koristi u svim podzemnim ležištima i da je najpre potrebno utvrditi tip rudnika, što su stručnjaci sa kineskog instituta i uradili. – Nakon detaljnog proučavanja došli smo do zaključka da je za rudnik „Čukaru Peki“ ovaj način eksploatacije najbolji. Pošteno, ovu metodu smo planirali da usvojimo i pre izgradnje rudnika, jer smo preko milijardu dolara uložili samo u izgradnju. Dakle, reč je o velikoj investiciji, a nama je stalo da ovaj rudnik, kao srpski, ima dobru reputaciju. Blok-kejvingom ćemo produžiti život tog rudnika i dobiti tamo nove resurse – istakao je Guo Xianjian.

Glavni rudarski inženjer Ziđin Majning Grupe rekao je da će eksploatacija gornje zone rudnika „Čukaru Peki“ trajati 13 godina, a da bi nakon toga ovaj rudnik morao da se zatvori ukoliko se u njegovom tzv. donjem pojasu ne bi koristila metoda prirodnog zarušavanja. – Primenom blok-kejving modela produžićemo vek ovog rudnika do 2060. godine. Razmišljamo o budućnosti naše dve kompanije u Srbiji, ali i o budućnosti Bora i rudarstva u ovoj zemlji. Želimo da damo dobar imidž rudarstvu u Srbiji – rekao je Xianjian i podvukao da će eksploatacioni vek „Jame“ takođe biti još oko 40 godina i to zahvaljujući blok-kejving metodi.

U odnosu na površinske kopove, gde imamo „otvorenu“ eksploataciju, ovo je mnogo čistija metoda. Površinska eksploatacija podrazumeva skidanje površinskog sloja zemlje, a samim tim i degradiranje životne sredine. Blok-kejving se dešava duboko pod zemljom, reč je o prirodnom zarušavanju i tu nema nikakvog otpada, pa je i uticaj na životnu sredinu veoma mali. Zato smatramo da je ova metoda najzdravija i najčistija sa ekološkog aspekta – dodao je on.

Geološki resursi Bora i Majdanpeka „teški“ tri milijarde tona rude

Ziđin Grupa posluje u 13 zemalja sveta i u svom vlasnišvu ima 16 rudnika. Ipak, rudnike u Srbiji, odnosno u Boru i Majdanpeku smatra svojim ključnim projektima.

Značaj naših prekomorskih operacija u Srbiji ogleda se u činjenici da će obe kompanije koje posluju u Boru ove godine proizvesti po 100.000 tona bakra. Godišnja proizvodnja „crvenog“ metala na nivou cele Ziđin Grupe iznosi 850.000 tona, tako da samo Srbija Ziđin Koper i Srbija Ziđin Majning ostvaruju četvrtinu naše ukupne produkcije bakra – istakao je Guo Xianjian.

Direktor Instituta za rudarstvo i metalurgiju u Boru dr Mile Bugarin istakao je da su geološki resursi Bora i Majdanpeka „teški“ tri milijarde tona rude, u kojoj prema procenama ima 25 miliona tona bakra i 750 tona zlata!

Dve trećine tih resursa će morati da se eksploatiše podzemno, pa je zato prezentacija blok-kejving modela upriličena u pravi čas. Ovaj način eksploatacije karakterističan je za ležišta na velikim dubinama, koja imaju niži procenat metala u rudi, pa se do isplativosti ovog posla dolazi masovnim otkopavanjem. Reč je o ležištima koja se nalaze najmanje 500 do 800 metara ispod zemlje, dakle imaju veliku natkopnu visinu. Primena blok-kejvinga u borskim rudnicima neće mnogo uticati na sleganje terena, ali će uticati na pojedinu infrastrukturu koja u svakom slučaju mora da bude izmeštena – kazao je Bugarin.

Govoreći o značaju blok-kejvinga za rudarstvo u Srbiji, predsednik Komore rudarskih i geoloških inženjera Dejan Milijanović istakao je da je prezentacija ovog načina eksploatacije važna kako bi struka dobro mogla da sagleda metodu koju poznaje samo u teoriji.

„Ziđin je u Srbiju doneo strahovit progres“

Želimo da sačuvamo rudarstvo u Srbiji, ali ne po svaku cenu. Ne želimo rudarstvo koje će sutra uništiti našu vodu, vazduh i zemljište. Zato je u ovoj priči najbitniji uticaj na životnu sredinu i okolinu. Blok-kejving metoda će se, kako smo čuli, primenjivati i u „Jami“ i u rudniku „Čukaru Peki“, što znači da će delom uticati i na naseljeni deo Bora. Zato nam je veoma bitno da tu priču dobro sagledamo. Naslednici smo prebogate rudarske tradicije i dužnost nam je da se i u budućnosti ponašamo odgovorno i da pokažemo da rudarstvo u Srbiji može da bude temelj privrede i ekonomskog razvoja zemlje. Cilj nam je, pre svega, da generacijama koje dolaze ostavimo zdravu životnu sredinu – rekao je Milijanović.

On je podsetio da je cela istočna Srbija „pokrivena“ geološkim istraživanjima, ali da se svega pet do 10 odsto datih istražnih, kasnije pretoči u eksploataciona prava. – Za toliku zainteresovanost ima razloga, jer je Srbija zemlja bakra i zlata – ocenio je Milijanović.

On je dodao i da je kineski Ziđin, obnavljajući ruinirane rudnike, za kratko vreme doneo u Srbiju „strahovit progres“. – Rudarstvo može da bude održivo. Ono ne može da vrati životnu sredinu u prvobitni oblik, ali može i mora da je oplemeni. Naš zadatak je da pripremimo inženjere da to i sprovode – zaključio je predsednik Komore rudarskih i geoloških inženjera Srbije.