Podjednaka pažnja kvalitetu vazduha, vode i zemljišta

Kompanija investirala u opremu za prepumpavanje, transport i tretman otpadnih voda sa majdanpečkih kopova, a projektom je predviđeno da se otpadne vode sa „Južnog“ i „Severnog revira“ sakupe i ponovo koriste u proizvodnji. – U toku je i zbrinjavanje otpadnih voda na isti način iz „Novog Cerova“ i „Jame“. – Uložen je novac i u izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda u zoni kopovskog odlagališta „Visoki planiri“, kao i u sanaciju vode jezera „Robule“, koje je u nadležnosti Vlade Srbije jer je deo istorijskog nasleđa. Sve ovo doprineće manjoj emisiji otpadnih voda u Borsku reku, a one će se ponovo koristiti u flotacijama, kaže Mirjana Marić
SZC
. – Zagađenje vazduha, vode i zemljišta u Boru i Majdanpeku niti je novost, niti je nepoznanica. Rudarenje traje čitav vek, pa i duže, ali se na te “stvari” uglavnom gledalo iz nekog sporednog, mnogo manje važnog ugla. Zagađenje je bilo “nusproizvod” i kolateral rudarstva i metalurgije, nešto što je jednostavno išlo uz ove privredne grane i RTB Bor. Zbog toga i nije bilo čudno to što je kineski Zijin, pre preuzimanja borskog kombinata bakra, angažovao nezavisnu konsultantsku kuću da analizira stanje životne sredine, a niko nije bio iznenađen ni rezultatima te analize koji su predočeni strateškom partneru Vlade Srbije. U izveštaju je pisalo da RTB Bor ima problem sa emisijom gasova i prašine, ali i sa otpadnim vodama. Zbog toga je Zijin, danas većinski vlasnik nekadašnjeg RTB-a Bor, najpre izradio investicione planove i projekte za svaki deo nove kompanije i svaku oblast životne sredine. Projekti se realizuju jedan za drugim, nema ih malo, i dosad je za sanaciju ekološke slike dva grada potrošeno 143 miliona dolara.
Za topionicu bakra detaljno su razrađeni projekti koji u konačnom ishodu treba da imaju win-win situaciju. Sa jedne strane, rekonstrukcija metalurških agregata treba da dovede do povećanja kapaciteta prerade, a sa druge da ta prerada više ne nosi sa sobom nikakav „kolateral“, pa ni emisije sumpor-dioksida koje zagađuju vazduh. U tom delu do sada je izgrađeno novo postrojenje za tretman otpadnih i usmeravanje fugitivnih gasova, a u toku je i montaža elektrostatičkog filtera. Do kraja ove godine izgradiće se i novi konvertori i anodne peći. U Elektrolizi je investirano u postrojenje za tretman otpadnih voda i izdvajanje bakra, a u Sumpornoj u postrojenje za tretman kiselih i otpadnih voda.
Uloženo je i u opremu za prepumpavanje, transport i tretman otpadnih voda sa majdanpečkih kopova, a projektom je predviđeno da se otpadne vode sa „Južnog“ i „Severnog revira“ sakupe i ponovo koriste u proizvodnji. U toku je i zbrinjavanje otpadnih voda na isti način iz „Novog Cerova“ i „Jame“. Investirano je i u izgradnju postrojenja za tretman otpadnih voda u zoni kopovskog odlagališta „Visoki planiri“, kao i u sanaciju vode jezera „Robule“, koje je u nadležnosti Vlade Srbije jer je deo istorijskog nasleđa. Sve ovo doprineće manjoj emisiji otpadnih voda u Borsku reku, a one će se ponovo koristiti u flotacijama – kaže rukovodilac Sektora zaštite životne sredine Mirjana Marić.
Serbia Zijin Copper, dodaje Marićeva, vredno i odgovorno radi u oblasti zaštite životne sredine i redovno sprovodi monitoringe voda, zemljišta, vazduha, buke i uticaja rada kompanije na životnu sredinu i okolinu.
Resornom ministarstvu smo samoinicijativno predložili da izgradimo automatizovani sistem za praćenje kvaliteta vode u Majdanpeku, za reku Pek, kao i u Krivelju za istoimenu reku, pa je investirano i u nabavku takvih monitoring stanica i prateće opreme – ističe Marićeva.
Kada je reč o zemljištu, ono je dobrim delom rekultivisano. Ozelenjeno je 485.000 kvadrata i posađeno 112.600 sadnica. Počelo se od najugroženijih površina, pa je ozelenjavanje realizovano na flotacijskom jalovištu RTH, delu flotacijskog jalovišta Veliki Krivelj-Oštreljska brana, na kopovskim odlagalištima rudnika “Novo Cerovo” i “Majdanpek”, na flotacijskim branama “Vančev potok” i “Kaluđerica” majdanpečkog jalovišta “Valja fundata”, ali i u zonama proizvodnih objekata i pristupnih puteva.
Kompanija je uložila dodatne sredstva i u zbrinjavanje opasnog otpada. Izgrađeni su smeštajni kapaciteti za njegovo privremeno uskladištenje i nabavljena oprema za držanje opasnog otpada. Dosad je ovlašćenim operaterima predato preko hiljadu tona opasnog i čak 25 hiljada tona neopasnog otpada – zaključuje rukovodilac Sektora zaštite životne sredine.